Letnje štivo na plaži - najbolje preporuke za godišnji odmor

Uvod - more, odmor i miris knjige

Leto je stiglo, a sa njim i ono slatko iščekivanje dana kada ćemo se skrasiti na pesku, osloniti leđa o ležaljku i otvoriti omiljenu knjigu. Za sve koji rade, godišnji odmor je retka prilika da se posvete sebi i svom unutrašnjem svetu. Nema ničeg lepšeg nego kada vas talasi zapljuskuju, a vi ste potpuno preokupirani trilogijom ili romanom koji vas vodi u daleke predele. Upravo o takvim knjigama će biti reči u ovom letnjem vodiču.

Razgovarali smo sa strastvenim čitaocima, ljubiteljima pisane reči koji su podelili svoje trenutne čitalačke izazove. Od laganih ljubavnih zapleta preko istorijskih saga do uzbudljivih trilera - svako će naći nešto za sebe. Nema boljeg trenutka od leta da se prepustite nekom laganijem štivu na plaži.

Šta čitamo ovog leta - od egipatskih sudija do mandoline kapetana Korelija

Jedna naša sagovornica priznaje da je trenutno preokupirana trilogijom Zaka Kristijana „Egipatski sudija”, dok je druga otkrila čari knjige „Mandolina kapetana Korelija” Luja de Bernijera. „Knjiga je divna, mnogo bolja od filma, prepuna je emocija, na jednoj strani se smejem do suza, a na drugoj plačem kao malo dete”, prenosi nam ona utiske. Ova priča o ljubavi na grčkom ostrvu tokom rata već godinama ne gubi popularnost i spada u najomiljenije letnje naslove.

Vojislav, inače zaljubljenik u avijaciju i istoriju, trenutno čita memoare japanskog pilota Sabura Sakaija. „Knjiga nije samo ratna priča, već nam omogućava uvid u razmišljanje pilota carskog Japana. Tu je i neverovatno lepa ljubavna priča, tvrda i samurajska.” Daleko od svakodnevice, ovakva dela nas podsećaju koliko je čitanje na odmoru dragoceno za širenje vidika.

Lagano štivo za plažu - ljubavni romani i čik-lit

Kada temperature porastu, mnogi od nas posežu za laganim štivom koje ne zahteva previše napora, ali pruža ogromno zadovoljstvo. Tu prednjače autorke poput Nore Roberts, čiji romani poput „Slatka osveta”, „Iskrena izdaja” i „Zvezda mora” mame uzdahe. „Njene knjige su prava letnja poslastica - lako, strastveno, uzbudljivo”, kaže jedna čitateljka. Slično važi i za Sandru Braun, čiji naslovi „Zavist” i „Svedok” spajaju ljubav i napetost.

Serijal o Kupoholičarki Sofije Kinsele unosi dozu humora i prepoznatljivih situacija. Knjige „Kupoholičarka staje na ludi kamen”, „Kupoholičarka i sestra” i „Kupoholičarka i beba” čitaju se u dahu i idealne su za plažu i ležaljku. Još jedna omiljena autorka je Megi Olderson, čije su „Prada, cizmice i ostale krpice” i „Razum i osećajnost” (ovde mislimo na njen duhoviti naslov, ne na Ostinovu klasiku) savršen beg od stvarnosti. Tu su i Aleksandra Poter s romanom „Pazi šta želiš - možda ti se i ostvari”, kao i Andrea Sempl s urnebesnim „Faktor bivši”.

Za ljubitelje britkog humora i urbane priče, Kendas Busnel (autorka „Seks i grad”) donosi „Petu aveniju” i „Lipstick Jungle”, dok Lorin Vajsberger u „Đavo voli dijamante” prikazuje svet mode iza kulisa. Sve ove knjige su pune obrta, iznenađenja i drže vas prikovane za stranice.

Istorijske sage i egzotične destinacije

Za one koji vole da putuju kroz vreme i prostor, ovogodišnje preporuke uključuju Kenize Murad i njene romane „Tragom mrtve princeze” i „Badalpurski vrt”. Ove priče vode u srce Orijenta, otkrivajući sudbine žena na raskršću kultura. Još jedan dragulj je Indu Sundaresan - „Dvadeseta supruga” i „Svetkovina ruža” osvajaju bogatstvom detalja o mogulskoj Indiji. „Prela sam sve u jednom dahu, osećaj je kao da ste tamo”, ističe jedna oduševljena čitateljka.

Memoari jedne gejše (Artur Golden) i dalje su neprevaziđeno štivo, dok „Crveni sator” Anite Dajamant otkriva svet biblijskih žena na potpuno nov način. Za ljubitelje italijanske renesanse tu je „Devojka sa bisernom minđušom” Trejsi Ševalije - roman koji je oživeo Vermerovu sliku, a kasnije i filmsko platno. Ne zaboravljamo ni Džin Sason i njenu seriju o princezi Sultani („Princeza Sultana”, „Kćeri princeze Sultane”), koja šokira ispovednim tonom o životu u Saudijskoj Arabiji.

Posebno mesto zauzima Orhan Pamuk, dobitnik Nobelove nagrade, čiji su romani „Zovem se Crveno”, „Sneg” i „Istanbul - uspomene i grad” postali sinonim za istanbulsku melanholiju. „Pamuk ima izvanredan stil pisanja, tako lepo izvajane rečenice da se čovek dugo ne odvaja od njegovih likova”, kaže jedan čitatelj. Spoj istorije, umetnosti i politike čini njegove knjige neodoljivim letnjim izborom.

Dirljive porodične priče - od Balkana do Avganistana

Knjige koje su dirnule najširi krug čitalaca ovih meseci svakako su „Lovac na zmajeve” i „Hiljadu čudesnih sunaca” Haleda Hoseinija. Ove potresne priče o prijateljstvu, izdaji i iskupljenju na tlu Avganistana ne ostavljaju nikog ravnodušnim. „Prvu sam progutala u cugu, a drugu sam čitala plačući i ne mogu da dočekam da je neko drugi pročita kako bismo razgovarali”, prenosi utiske jedna od čitateljki. Obe knjige su pitke, pune emocija i idealne za one koji žele da ih letnje štivo obogati iznutra.

Sličnu toplinu nose i romani Megi O`Farel - „Kada si otišao”, „Ljubav moje ljubavi” i „Daljina među nama”. Ove priče seciraju porodične odnose, gubitak i pamćenje na način koji tera na razmišljanje. „Na kraju sam se satima pitala da li je glavna junakinja umrla - tako maglovit, a tako snažan kraj!” - primetila je jedna oduševljena čitateljka. Megi O`Farel ume da začini svakodnevicu misterijom i neočekivanim obrtima.

Tu je i Doroti Kumsom s romanom „Ćerka moje najbolje prijateljice”, koji se bavi temom nestanka i povratka, dok Nikolas Sparks u „Beležnici”, „Poruci u boci” i „Spasavanju” isporučuje poznatu mešavinu ljubavi i sudbine. Za malo drugačiji ukus, Džodi Piko u „Čuvaru svoje sestre” postavlja teška etička pitanja kroz jednu porodičnu dramu.

Trileri i misterije - napetost dok sunce zalazi

Dok ležite ispod suncobrana, ništa ne diže adrenalin kao dobar triler. Ljubitelji zagonetki i ubistava uživaju u Agati Kristi („Deset malih crnaca”, „Misterija sedam brojčanika”) koja i posle skoro jednog veka drži pažnju. Noviji klasik su romani Dena Brauna: „Da Vinčijev kod”, „Anđeli i demoni” i „Digitalna tvrđava” - brzi, puni simbola i teorija zavere, štivo koje se ne ispušta iz ruku.

Harlan Koben je često pominjan autor letnjih dana - njegovi naslovi „Jedan jedini pogled”, „Obećaj mi” i „Ne osvrći se” spadaju u one romane gde svako poglavlje završava novim pitanjem. Oni koji više vole mračniju atmosferu posežu za Denom Simonsom („Leto noći”, „Ukleta zima”) - horor trilogija iz provincije koja podseća na najbolje Kingove dane. „Počela sam da čitam iako ne volim horor, ali me je potpuno uvukla”, priznaje jedna čitateljka.

Ne manje uzbudljiv je i Karlos Ruiz Safon sa svojim delom „Senka vetra”, romanom o tajnoj biblioteci, knjigama i mračnim ulicama Barselone. Nastavak „Igra anđela” takođe dobija visoke ocene. Za ljubitelje psiholoških trilera, Patrik Ziskind je nezaobilazan - „Parfem” je priča o genijalnom ubici sa savršenim čulom mirisa, uznemirujuća i nezaboravna.

Domaći pisci i toplina balkanske priče

Leto ne bi bilo potpuno bez domaćih autora koji na jedinstven način dočaravaju naš mentalitet i istoriju. Gordana Kuić je nezaobilazna - njena „Miris kiše na Balkanu”, „Cvat lipe na Balkanu”, „Smiraj dana nad Balkanom” i „Duhovi nad Balkanom” prate sudbinu jedne jevrejske porodice kroz ratove i ljubavi. „Kad sam pročitala prvu knjigu, bukvalno sam zadrhtala - toliko me je dirnula”, kaže jedna vernica ovog serijala.

Momo Kapor je sinonim za beogradsku nostalgiju - „Eldorado”, „Una”, „Hronika izgubljenog grada” i „Beleške jedne Ane” mirišu na stari Balkan, duhoviti su i topli. „Kaporove knjige su kao susret s prvom ljubavlju - uvek te pogledaju onako kako sanjaš”, poetski je primetio jedan čitatelj. Sličnu emociju budi i Ljiljana Habjanović Đurović - „Ženski rodoslov”, „Zapis duše” i „Igra anđela” istkane su duhovnošću i ženskom snagom. „Neke njene knjige su me ostavljale bez daha, a neke nisu ispunile očekivanja, ali svakako vredi čitati”, poručuje jedna analiza.

Marija Jovanović je još jedno ime koje se često provlači kroz razgovore: „Idi vreme je”, „Spletkarenje sa sopstvenom dušom” i „Dovoljan razlog” osvajaju iskrenošću i bliskošću svakodnevici. Tu su i Mirjana Bobić Mojsilović („Tvoj sam”, „Azbuka mog života”), Svetlana Velmar Janković („Knjiga za Marka”) i Isidora Bjelica sa provokativnim naslovima koji ne ostavljaju ravnodušnim. Od istorijskih domaćih romana, „Koreni” Dobrice Ćosića i dalje su neprevaziđeni, a „Derviš i smrt” Meše Selimovića je klasik koji svake godine dobija nove poklonike.

Duhovnost i filozofija - knjige koje nas bude

Za mnoge je leto prilika za introspekciju i rad na sebi. Paulo Koeljo je omiljeni pisac duhovnih tragatelja - „Alhemičar”, „Veronika je odlučila da umre”, „Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala” i „Jedanaest minuta” predstavljaju putovanje ka unutrašnjem miru. „Koeljove knjige su kao razgovor sa mudrim prijateljem - otvoriš ih i osetiš da nisi sam”, opisuje jedna čitateljka. Tu je i Irvin D. Jalom sa svojim psihoterapijskim romanom „Kad je Niče plakao”, koji spaja filozofiju i duboko razumevanje ljudske psihe.

Herman Hese je večita inspiracija - „Sidarta”, „Narcis i Zlatousti” i „Igra staklenih perli” podstiču na traženje sopstvenog puta. „Sidartu sam čitala dva puta u različitim razdobljima i svaki put sam je doživela drugačije”, primećuje jedna strastvena čitateljka. Sličan efekat imaju i knjige Og Mandina („Najveći trgovac na svetu”) i Robina Šarme („Kaluđer koji je prodao svoj ferari”), koje na jednostavan način prenose drevnu mudrost.

Za one koji žele da istraže moć podsvesti, Ronda Bern nudi „Tajnu”, dok Lujza Hej u „Zahvalnost - način života” i „Misli srca” pomaže u afirmaciji. Jedna čitateljka preporučuje i Dejla Karnegija „Kako brzo zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u životu” kao letnju lektiru za dušu: „Uz čašu limunade i ovu knjigu, problemi postaju manji.”

Knjige koje su nas obeležile - od Tolstoja do Mocca

Neki letnji čitaoci biraju proverene klasike: Ana Karenjina Lava Tolstoja i dalje je obavezna lektira, a mnogi je čitaju po drugi ili treći put, pronalazeći nove slojeve. Federiko Moca je za mlade generacije postao autor kultnih ljubavnih romana - „Tri metra iznad neba” i „Želim te” osvajaju iskrenošću i buntovničkim duhom. „Probudili su u meni bujicu emocija i podsetili na neke važne trenutke iz mladosti”, kaže jedan sagovornik.

Posebno mesto zauzima i Gabrijel Garsija Markes - „Sto godina samoće” i „Ljubav u doba kolere” magično prepliću stvarno i bajkovito. „Prve stranice su mi delovale zbunjujuće, ali kad jednom uđete u taj svet, ne izlazite”, objašnjava jedan čitalac. Tu je i Italo Kalvino, Borhes, Kortasar sa svojim „Školicama” - za one koji vole književne eksperimente.

Na spisku se našao i Mario Vargas Ljosa, Milan Kundera („Nepodnošljiva lakoća postojanja”, „Smešne ljubavi”) i Herman Hese. Neki su se vratili i Dostojevskom - „Poniženi i uvređeni” rasplakali su i najtvrđa srca. „Rasplakala sam se u par navrata, a stvarno mi se to retko dešava”, priznaje jedna čitateljka, dok „Braća Karamazovi” zahtevaju veću posvećenost, ali i nagrađuju nezaboravnim likovima.

Zaključak - svako ima svoju savršenu letnju knjigu

Bilo da ste na plaži sa „Egipatskim sudijom” ili u planinskoj kolibi uz „Lovca na zmajeve”, leto je idealno da se prepustite čarima čitanja. Izbor je ogroman - od laganih ljubavnih romana, preko istorijskih trilogija, do dubokih filozofskih dela. „Svaka knjiga koju sam pročitala ovog leta ostavila je trag, a neke su me potpuno promenile”, kaže jedna od sagovornica.

Nije bitno da li čitate Paola Koelja, Gioma Musoa, Noru Roberts ili Orhana Pamuka - važno je da pronađete onu priču uz koju ćete se odmoriti, nasmejati, možda i zaplakati. Zato, uzmite knjigu, pronađite svoju senovitu oazu i prepustite se. Srećno letnje čitanje!