Novi zakon o BZR: stručni ispit, licenca i bodovi - sve što treba da znate

Šta donosi nova regulativa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?

Bezbednost i zdravlje na radu (BZR) dugo je bila oblast u kojoj su se pravila tumačila na različite načine, a uslovi za obavljanje poslova često su zavisili od toga ko tumači propise. Međutim, sa najavama izmena zakona i uvođenjem sistema licenciranja, otvorila su se brojna pitanja: ko sme da radi kao lice za BZR, šta je sa onima koji nemaju tehničko-tehnološko obrazovanje, i kako će izgledati obnavljanje licence na svakih pet godina.

Posebnu pažnju privukla je informacija da će svako ko ima položen stručni ispit morati da poseduje i licencu koja se plaća 3000 dinara i važi 5 godina. Za njeno produženje neophodni su bodovi sakupljeni na edukacijama - dodatnim obukama, seminarima i stručnim skupovima. Ovaj koncept, iako poznat u mnogim profesijama, za lica za BZR predstavlja potpuno novi korak.

Ko može da obavlja poslove savetnika ili saradnika za BZR?

Dugo se postavljalo pitanje da li je za rad u BZR neophodno visoko obrazovanje tehničko-tehnološkog usmerenja. U nacrtu novog zakona pojavila se odredba da će poslove savetnika ili saradnika (novi termini za lica za BZR) moći da obavljaju samo oni koji imaju 240 ili 180 ESPB bodova iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka. To je izazvalo veliku zabrinutost među kolegama koji su završili druge fakultete - pravo, bezbednost, društvene nauke - i godinama uspešno rade.

Ipak, postoji i olakšavajuća okolnost: lica za BZR koja imaju najmanje pet godina radnog iskustva u toj oblasti neće morati da poseduju fakultet tehničko-tehnološke struke. Drugim rečima, iskustvo može da nadomesti formalno obrazovanje, što je posebno važno za one koji su u posao ušli ranije, pre Bolonjske reforme, i koji su stekli ogromno praktično znanje.

Ova odredba znači da će se i dalje priznavati položen stručni ispit za BZR, ali će uz njega svima biti potrebna i licenca. Ona se prvi put izdaje bez obzira na vrstu diplome - pod uslovom da je ispit položen, a potrebno obrazovanje (ili odgovarajuće iskustvo) dokazano.

Stručni ispit - osnova za licencu

Stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu i dalje ostaje centralni uslov. On se sastoji iz nekoliko delova: opšti deo (međunarodni i domaći izvori, radno pravo, zdravstveno i penzijsko osiguranje), pismena procena rizika za konkretno radno mesto, i usmeni deo gde se izvlače pitanja o proceni rizika i pravilnicima. Iako deluje obimno, iskustva kandidata pokazuju da se temeljnom pripremom može položiti iz prvog pokušaja.

Na pismenom delu dobija se radno mesto (na primer, zidar, vatrogasac, mašinovođa, krojač) i treba napisati kompletnu procenu: opis poslova, opasnosti i štetnosti, preventivne mere i zaključak o tome da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Metoda koja se najčešće preporučuje je Kinney metoda, ali mogu se koristiti i druge priznate metode. Praktično je da kandidat ponese sopstvenu listu opasnosti i štetnosti - ona se na ispitu ne dobija uvek, pa je dobra priprema pola posla.

Najčešća pitanja na usmenom delu ispita

Na osnovu brojnih iskustava sa polaganja, primećuje se da se određene teme stalno ponavljaju. Na primer, pitanje „Prema Ugovoru o funkcionisanju EU, kako je regulisan BZR za poslovno nastanjivanje državljana Republike Srbije na teritoriji država članica?“ gotovo uvek se pojavljuje. Odgovor je da naši radnici rade pod jednakim uslovima, bez diskriminacije.

Takođe, i pitanja o grupisanju opasnosti i štetnosti, planu sprovođenja procene rizika, sadržaju stručnog nalaza i malim mašinama (tehnička dokumentacija, znak usaglašenosti) spadaju u redovne. Poznavanje akcionih i graničnih vrednosti kod buke i vibracija (80 dB, 83 dB, 85 dB) često presudi na poslednjoj prepreci.

Licenca: trošak 3000 dinara i obnavljanje na pet godina

Kada se položi stručni ispit i ispune uslovi u pogledu obrazovanja ili iskustva, pristupa se izdavanju licence. Ona će koštati 3000 dinara i važiće 5 godina. To znači da svaki nosilac licence mora redovno da ulaže u svoje profesionalno usavršavanje kako bi je obnovio.

Sistem obnavljanja zasniva se na bodovima. Bodovi se sakupljaju pohađanjem edukacija, stručnih seminara, konferencija ili kurseva iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Kada se približi kraj petogodišnjeg perioda, podnose se dokazi o obavljenim dodatnim edukacijama i na osnovu toga izdaje nova licenca. Ovo je slično modelima koji postoje u drugim profesijama (revizori, advokati, lekari) i ima za cilj da održi visok nivo kompetentnosti.

Priprema za ispit - kako što lakše do licence

Kandidati se često pitaju da li je moguće samostalno pripremiti ispit ili treba ići na kurseve. Iskustva govore da je samostalna priprema sasvim izvodljiva, pod uslovom da se poseduje kvalitetna literatura. Postoje priručnici i skripte koje obuhvataju sve relevantne pravilnike, ali treba obratiti pažnju na ažurnost - neki propisi su menjani u poslednjih nekoliko godina (npr. Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći iz 2018., Uredba o opasnom radu za decu iz 2017.).

Stručni ispit se prijavljuje u Ministarstvu nadležnom za rad, a rok od prijave do polaganja obično iznosi oko dva meseca. Ispiti se održavaju skoro svakog meseca, osim u vanrednim okolnostima. Tokom polaganja identifikacija se vrši pomoću lične karte, a kandidati ulaze u grupe. Na ispitu je dozvoljeno slušanje, što mnogima pomaže da se upoznaju sa tokom i smanje tremu.

Praktični saveti za polaganje procene rizika

Većina kandidata najviše strepi od pismenog dela - procene rizika. Međutim, dobra šema rada olakšava posao: prvo se zapiše opis radnog mesta (zanimanje, stručna sprema, oprema), zatim se identifikuju opasnosti i štetnosti, proceni verovatnoća i posledica, i na kraju napiše zaključak sa eventualnim merama. Posebno treba paziti na radna mesta koja podrazumevaju rad na visini, rad u dubini ili rad sa eksplozivnim materijama - ona su gotovo uvek sa povećanim rizikom.

Iskustvo od pet godina - ključna odredba za mnoge

Kao što je već naglašeno, lica koja nemaju tehničko-tehnološki fakultet, ali imaju minimum pet godina radnog iskustva u oblasti BZR, moći će da dobiju licencu i nastave sa radom. Ovo je važna prelazna odredba jer bi u suprotnom veliki broj iskusnih profesionalaca ostao bez posla. U praksi, mnogi su već godinama angažovani kao lica za BZR na gradilištima, u fabrikama i institutima, a veliki deo njih nije završio mašinski, građevinski ili tehnološki fakultet - recimo, imaju diplomu Fakulteta bezbednosti, prava ili čak srednju stručnu spremu uz obilje kurseva.

Dakle, iako nacrt zakona predviđa striktnije obrazovne zahteve, iskustvo od pet godina postaje „propisani izuzetak“. Naravno, to ne znači da će biti lako - i dalje se očekuje da polože stručni ispit i poseduju licencu, ali neće morati da ponovo upisuju fakultet.

Šta se menja u odnosu na dosadašnju praksu?

Do sada je bilo dovoljno imati položen stručni ispit i odgovarajuću stručnu spremu (bez stroge podele na naučne oblasti). Inspekcija rada je uglavnom proveravala da li lice za BZR ima uverenje o položenom ispitu, a retko ko je zalazio u vrstu diplome. Sa uvođenjem licence i bodovnog sistema, država pokušava da podigne nivo zaštite na radu i uskladi se sa direktivama EU (posebno sa Direktivom 89/391/EEZ). U prilog tome ide i činjenica da će se formirati registar licenciranih lica, što će omogućiti bolju kontrolu.

Osim toga, edukacije za sakupljanje bodova neće biti puka formalnost. Očekuje se da će ih organizovati ovlašćene ustanove i strukovna udruženja, a teme će obuhvatati najnovije standarde, izmene propisa i studije slučaja. Na taj način, svaki nosilac licence biće u prilici da osavremenjuje znanje, što direktno utiče na smanjenje povreda na radu.

Kako će funkcionisati prikupljanje bodova?

Iako još uvek ne postoji pravilnik koji precizno definiše broj potrebnih bodova i njihovo vrednovanje, osnovni princip je jasan: u toku pet godina, lice za BZR treba da sakupi određeni broj bodova kroz akreditovane programe obuke. Moguće je da će se bodovi vrednovati po satu edukacije ili po složenosti teme. Takođe, postoji mogućnost da se priznaju i bodovi sa međunarodnih konferencija i kurseva.

U svakom slučaju, svi koji su već angažovani u ovoj oblasti trebalo bi da počnu da prate ponude stručnih seminara i da čuvaju sertifikate. Kada dođe vreme za obnovu, neće biti dovoljno samo reći da se „radi na terenu“ - potrebni su konkretni dokazi.

Šta je sa procenom rizika - da li je to stvarno najteži deo?

Procena rizika je srž posla lica za BZR, pa ne čudi što joj se na ispitu posvećuje najveća pažnja. Ipak, uz sistematičnu pripremu i razumevanje logike metode, postaje daleko lakša. Velika pomoć su gotovi primeri procena: preporučuje se da kandidat ponese nekoliko obrađenih radnih mesta (npr. zidar, viljuškarista, laborant) i da ih analizira pre ispita. Na samom polaganju, veoma je važno uočiti da li postoji rad na visini - jer tada je odgovor jasan: radno mesto sa povećanim rizikom.

Takođe, kod procene se traži i zaključak u kome se mora jasno navesti da li je mesto sa povećanim rizikom i koje su mere preduzete. Komisija čita zaključak veoma pažljivo i na osnovu njega donosi odluku.

Najnovije izmene pravilnika koje treba znati

U proteklih nekoliko godina izmenjeni su ili dopunjeni brojni podzakonski akti. Na primer: - Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrazaca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju (2019) - Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći (u punoj primeni od 2018) - Uredba o utvrđivanju opasnog rada za decu (2017) - Pravilnici o buci i vibracijama - izmenjeni 2019. - Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima - izmenjena 2018. Svako ko sprema ispit treba da koristi važeće verzije, a ne stare skripte, jer su promene često suštinske.

Kako teku prijave i polaganje - koraci do licence

Prijava za stručni ispit podnosi se nadležnoj upravi, uz popunjen obrazac, dokaz o uplati takse (oko 12.000 dinara za ceo ispit) i overenu kopiju diplome. Nakon prijema, čeka se poziv - obično između četiri i osam nedelja. Ispit se sastoji iz pet celina, a biće pozvani u grupama uz poštovanje epidemioloških mera.

Na ispitu nije dozvoljena literatura, osim štampane liste opasnosti i štetnosti (koju neki članovi komisije i dalje dozvoljavaju). Za pismeni deo obezbeđen je papir i vreme od dva sata. Kandidati koji polože prvi deo (opšti i pismeni), a padnu drugi (usmeni o proceni i pravilnicima), sledeći put plaćaju samo polovinu iznosa i polažu samo preostali deo.

Šta donosi budućnost za lica za BZR?

Promene koje dolaze sa novim zakonom mogu delovati zastrašujuće, ali dugoročno bi trebalo da doprinesu podizanju ugleda profesije. Sistem licenciranja, bodovi i obavezne edukacije izjednačiće ovu oblast sa visokostručnim zanimanjima. Naravno, postoje i bojazni da će pooštravanje uslova dovesti do manjka kadrova, posebno u manjim sredinama. Ipak, prelazne odredbe o priznavanju iskustva od pet godina daju dovoljno vremena za prilagođavanje.

Za sve koji se tek odlučuju za ovu karijeru, preporuka je da steknu visoko obrazovanje iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka i odmah počnu sa prikupljanjem praktičnog iskustva. Oni koji su već u poslu, trebalo bi da se fokusiraju na polaganje stručnog ispita (ako ga još nemaju) i na pripremu za sistem bodova - čuvajte sertifikate, pratite stručne skupove i budite u toku sa izmenama propisa.

Zaključak: priprema je pola posla

Bez obzira na sve nedoumice, jedno je sigurno: stručni ispit i licenca od 3000 dinara, uz važenje od pet godina, postaju realnost. Sistem sakupljanja bodova na edukacijama najavljuje kontinuirano usavršavanje, što je u interesu kako lica za BZR tako i poslodavaca i, na kraju, svih radnika. Uz dobru literaturu, oslonac na iskustva kolega i posvećeno učenje, prolazak kroz ceo proces nije nemoguća misija - naprotiv, mnogi su već uspešno položili i stekli pravo na obavljanje ovog odgovornog posla.

Ključne reči koje će obeležiti naredni period su: stručni ispit BZR, licenca 3000 dinara 5 godina, bodovi na edukacijama, tehničko-tehnološko obrazovanje i pet godina iskustva. Ako ih pravovremeno usvojite i pripremite se, bićete spremni za sve što donosi novi zakon.